Истакавши се великим подвигом и ревношћу у вери православној, изабран је за митрополита Митиленског. Мудро и ревносно је управљао повереном му паством све до своје старости. Тада настаде гоњење хришћана под Лавом Јерменином. Овај цар је у Цариграду сазвао сабор епископа који је, по његовој жељи, требао да подржи иконоборачку јерес. На сабор је позван и стари митрополит Георгије. Али он, са још неким храбрим епископима, који се нису уплашили злог цара, устаде у одбрану светих икона. Зато га је цар унизио и протерао у пределе Херсона, где је у телесној беди провео остатак свог земног живота. Предао је душу своју Господу 816. године. Многа чуда је учинио како за живота, тако и након упокојења.