Рођен у Фригији. Био је игуман једног манастира Амасијског. На V Васељенском Сабору блистао је ученошћу и благочестивошћу. Заступао је мишљење да јеретици могу бити предани анатеми и после смрти. Заволели су га цар Јустинијан и патријарх Цариградски Мина, који га је назначио за свога наследника. Након 12 година, цар паде у мофизитску јерес афтартодокета, која је учила да је Господ и пре васкрсења имао божанско и нетрулежно тело, без осећаја глади и бола, а Евтихије устаде против ње. Цар га прогна у манастир из којег је дошао, а он се ту показа чудотворцем. Када се Јустинијан покајао и умро, наследио га је Јустин који је вратио Евтихија на патријаршијски трон. Упокоји се у Господу 582. године.